Milana Horvata (1950-2004?) prvi puta sam sreo na varaždinskom buvljaku, staroj krami. U gužvi, u ponudi svega i svačega, obično je sagnut (u čučnju) bdio nad svojim uredno posloženim konjekima, kokotima, kornjačama, svecima, ajngelekima… Grube, napravljene iz sirovog drveta, jednostavno obojane figurice izražavale su njegov doživljaj svijeta. Bio je skroman i za svoje figurice,